Pitanje "Koliko ruku ima jedna kutija u bakari?" traži kratak uvod za početnika. Bakara za početnike spada među najlakše igre u kazinu, jer igrač samo bira ruku i iznos uloga. Pravila postoje, ali ih sprovodi diler, pa se igra uči posmatranjem nekoliko ruku. Tempo je teži od pravila: runde brzo smenjuju jedna drugu, a novac za stolom odlazi brže nego što deluje na prvi pogled.
Kako zapamtiti pravila bakare bez tabele? Dovoljno je znati tri stvari: vrednost karata, pravilo da osam ili devet prekidaju deljenje i pravilo da igrač vuče do pet, a na šest i sedam stoji. Bankarova pravila ne treba učiti napamet, jer ih diler primenjuje sam. Početnik sa ovim znanjem prati svaku rundu bez zabune i može da se usredsredi na ono što zaista odlučuje o novcu: izbor opklade i dužinu same igre.
Pravila deljenja u bakari ne ostavljaju prostor za improvizaciju. Karte se vade iz kutije, obično sa šest ili osam špilova, i dele se naizmenično: prva ide igraču, druga bankaru, pa opet redom. Koliko ruku ima jedna kutija u bakari zavisi od broja špilova i od mesta gde je stavljena karta za sečenje; kod osam špilova to je najčešće sedamdeset do osamdeset ruku. Kad izađe ta karta, runda se dovrši, a karte se ponovo mešaju.
Da li je bakara brza igra? Za stolom u kazinu jeste: koliko ruku bakare za sat stane, zavisi od broja gostiju, ali je to najčešće sedamdeset do sto, a za elektronskim stolom i više. Toliki tempo znači da čak i mali ulog brzo stvara veliki promet, pa se prednost kuće oseti čak i u kratkoj sesiji. Sporiji ritam imaju stolovi gde gosti sami otvaraju karte, jer taj običaj produžava svaku rundu.
Oni na kojima gosti sami okreću karte, jer taj običaj produžava svaku rundu; elektronski stolovi su, naprotiv, brži od sale.
Brz tempo znači da se prednost kuće oseti već u kratkoj sesiji, pa unapred zadat iznos sprečava da promet preraste budžet.
Kao zapis: crvena polja beleže pobede bankara, plava pobede igrača. Svaka nova ruka je nezavisna, pa kolone na tabli ništa ne predviđaju.
Gost stavlja ulog, diler daje po dve karte igraču i bankaru, po potrebi dodaje treću, pa pobeđuje ruka bliža devetki.
Ne mora, jer ih diler sprovodi sam; dovoljno je znati vrednost karata i kada igrač vuče, pa se runda prati bez zabune.
Runda traje manje od minuta i ide stalnim redom, pa već posle par deljenja postaje jasno kako se karte dele i kako se isplaćuje.